Balkanske Aktuelnosti 1/2018

Prema izveštaju Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP), u periodu od 1992-1995 godine, prilikom rata u BiH, registrovano je oko 30 hiljada nestalih ljudi. Još uvek nije pronađen ni jedan trag od posmrtnih ostataka 7 hiljada ljudi. Eskhumacija pokazu

Balkanske Aktuelnosti 1/2018

Balkanske Aktuelnosti 1/2018

 

Priča se da su početkom rata u BiH, 1992. godine, u ovu zemlju doleteli i plavi leptiri. Ono po čemu su postali poznati ovi leptiri je tvrdnja da njihova jata pronalaze masovne grobnice. Eksperti tvrde da se plavi leptiri mogu naći samo na mestima gde se nalaze i masovne grobnice. Masovne grobnice obleću rojevi plavih leptira sa belo obrubljenim krilima. Plavi leptir se hrani divljim cvetom iz porodice Artemisia koji izrasta iz masovnih grobnica i do 80 centimetara iznad zemlje. Nalik je maloj, dečjoj hrizantemi. Poznati antropolog i ekspert sudske medicine Margareth Koks tvrdi da cvet Artemis raste uglavnom na masovnim grobnicama. Koks kaže da se usled geofizičke promene koju su uslovile masovne grobnice, osim u BiH, sa plavim leptirima i divljim cvetovima možemo susresti i na Kosovu, gde su, upravo zahvaljujući njima i pronađene neke masovne grobnice.

Prema izveštaju Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP), u periodu od 1992-1995 godine, prilikom rata u BiH, registrovano je oko 30 hiljada nestalih ljudi. Još uvek nije pronađen ni jedan trag od posmrtnih ostataka 7 hiljada ljudi. Eskhumacija pokazuje da su 87% nestalih bili muškarci.

Nestanak osoba u BiH je uglavnom registrovan ili na područjima gde nije bilo sukoba ili na područjima gde su zabeleženi sukobi manjih dimenzija. Predsednik Kolegija Instituta za nestale osobe BiH Amor Mašović kaže da 92% nestalih osoba čine Bošnjaci. U otvorenim masovnim grobnicama pronađena su gluha, slepa i retardirana lica; verski ljudi, medicinari, ratni zarobljenici i ranjenici. Najstarija do sada registrovana žrtva pronađena u masovnim grobnicama bila je 101-godišnja nana, čije telo je pronađeno u selu Kluna kraj Nevesinja. Najmlađa žrtva pronađena do sada bila je beba stara samo dva dana.

Mašović kaže da pronađene masovne grobnice svedoče da su ljudi sa 80 metara živi bacani u bunare, da su ubijene kompletne porodice sa 40 članova i da su 95% izvučenih iz masovnih grobnica bili civili i ratni zarobljenici.

Pronalazak i otvaranje masovnih grobnica bilo je neizostavno da bi se spoznala istina. Na desetine hiljada porodica koji su tražili svoje bližnje, ceo svoj život su usredsredili na pronalazak istine. Oni koji su izgubili bližnje, pronalaskom njihovih mezarja, na trenutak bi se oslobodili tereta kojeg na leđima nose godinama.

Pronalazak pravde je takođe jedan od faktora koji se trebao zadovoljiti pronalaskom masovnih grobnica. Naime, posmrtni ostaci, obdukcija i eskhumacija su izneli jako bitne dokaze za sud.

Saznanje o tome šta se dogodilo sa nestalim osobama bilo je potrebno i da bi se nakon rata uspostavio trajni mir u BiH. Porodice nestalih, nakon oslobađanja od neizvesnosti i nakon pronalaska njihovih mezara, mogu krenuti na put mira i opraštanja.

Retko su se iz masovnih grobnica mogla izvući tela. Uglavnom su to bili posmrtni ostaci. Na primer, žrtvama iz Prijedora i Srebrenice posmrtni ostaci su pronalaženi u različitim masovnim grbnicama, čija udaljenost je bila i do 30 km. Da bi prikrili zločin koji su počinili, zločinci su se vraćali na mesto događaja, vadili tela sa buldožerima  i tela prenosili u druge grobnice. Zbog svega toga DNK analizom se ne utvrđuje samo identitet žrtve već se posmrtni ostaci sakupljaju i žrtva se sahranjuje.

I pored toga što je prošlo 22 godine od uspostavljanja mira u BiH, na stotine porodica i dalje se nada da će pronaći posmrtne ostatke svojih bližnjih. Ove porodice i dalje prate tragove Plavih leptira.

 



Povezane vesti