Balkanske Aktuelnosti 50/2017

Od kako je osnovan, Međunarodni kazneni tribunal za bivšu Jugoslaviju je optužio 161 osobu. Među optuženima su bili predsednici, premijeri, načelnici generalštaba, ministri unutrašnjih polova kao i mnogi drugi politički, vojni i policijski lideri.

Balkanske Aktuelnosti 50/2017

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju koji je počeo sa radom 1993., krajem ove godine se i zvanično zatvara. Posle zatvaranja ovog tribunala, njegovu dužnost će obavljati „Mehanizam međunarodnih krivičnih tribunala“ koji je od strane Saveta bezbednosti UN-a osnovan 2010. godine. Odluke koje su donesene i koje su upućene na apelacioni sud će biti procesuirane od sada u pomenutom mehanizmu. Ostalim zločincima koji su optuženi za ratne zločine će biti suđeno u lokalnim sudovima u Bosni, Srbiji, Hrvatskoj i na Kosovu. Šta je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju postigao i kako će se pamtiti?

Početkom 90-ih godina, jedno od važnih dešavanja kome je celi svijet bio svedok je raspad SFR Jugoslavije, a zatim i paralelno sa tim ratovi na Balkanu. U ovim ratovima, a naročito u ratu u Bosni od 1992.-1995. godine počinjeni su najgnusniji zločini. 1993. godine, kako bi se istražili ratni zločini i kako bi zločinci bili izvedeni pred lice pravde, osniva se privremeno Međunarodni kazneni tribunal za bivšu Jugoslaviju pod pokroviteljstvom UN-a. Sa završetkom 2017.godine, i ovaj tribunal će zvanično biti zatvoren.

Od kako je osnovan, Međunarodni kazneni tribunal za bivšu Jugoslaviju je optužio 161 osobu. Među optuženima su bili predsednici, premijeri, načelnici generalštaba, ministri unutrašnjih polova kao i mnogi drugi politički, vojni i policijski lideri. Skoro 70% optuženika su bili  poreklom Srbi.

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je u mnogome doprineo kako međunarodnom kaznenom pravu tako i međunarodnom humanitarnom pravu. Neke odluke ovog tribunala predstavljaju važnu pravnu prekretnicu. Mnogi zločini protiv čovečnosti su detaljno priznati upravo na Međunarodnom kaznenom tribunalu za bivšu Jugoslaviju. Npr. proširen je zakon o torturi, a osim toga su  silovanje i slična mučenja kao priznati kao nasilje. Sa druge strane, mnogi visoki zvaničnici kojima se sudilo na ovom tribunalu su optuženi zbog organizovanih zločina.  

Mnogi lideri kojima se sudilo zbog organizovanih dela ih nisu lično počinili. Počinioci su uglavnom pioni koji su korišteni kako bi učinili organizovana dela.

Ostavština ovog tribunala će nesumljivo i u budućnosti uticati na međunarodne sudove i na shvatanje kaznenog prava u celom svetu.

Potrebno je napomenuti i prisutnost efekata koji su uticali na to da Međunarodni kazneni tribunal za bivšu Jugoslaviju bude u potpunosti uspešan.

Pre svega, bili su zauzeti prikrivanjem zločina počinjenih na Balkanu, koji su činjeni pod izgovorom da je to potrebno zbog međunarodne bezbednosti. Npr. veliki napori su uloženi kako bi se uništili dokumenti i dokazi koji bi rasvetlili aktivno učešće Srbije u ratu u Bosni. A što je najgore, Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je prihvatio da se deo dokumentacije, koja će se upotrebljavati na sudu,  precrta ili cenzuriše. Šta više, čak ni Savet bezbednosti UN i generalni sekretar UN koji su bili zaduženi za proveru rada tribunala, nisu uložili žalbu na prihvatanje ovakvih izmena. UN nije čak Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju ni sasvim dozvolio pristup svojoj arhivi.

Da su stalni članovi Saveta bezbednosti UN-a bili u potpunosti u savezu sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, podaci koji su sakupljeni od strane bezbednosnih službi, uspeli bi to da bude razumljivija komplikovanost počinjenih zločina. Ali kao što je to bio slučaj i za vreme rata u Bosni, Savet bezbednosti UN je retko uspevalo da se drži podalje od političkih uticaja. Usled takve situacije, Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju kao i Međunarodni pravni sud su dokazali da je u Srebrenici počinjen genocid ali osim nekolicine, nisu našli počinioce kojima bi se sudilo. 

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju se zadovoljio kažnjavanjem samo onih koji su smatrani najviše krivima. Na Balkanu trenutno slobodno živi na stotine zločinaca krvavih ruku. Npr.samo za Srebrenicu se smatra da je umešano 25 hiljada ljudi. Moguće je da će se nekima od njih suditi i u narednom periodu. Međutim, s obzirom da će se Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju zatvoriti, lokalni sudovi u Bosni, Srbiji, Hrvatskoj i Kosovu će biti primorani da sude zločincima sa područja stare Jugoslavije. Npr. samo u Bosni je oko 10 hiljada ljudi optuženo za ratne zločine. Diskutabilno je to da li će u ovim lokalnim sudovima pravda biti zadovoljena.  Nažalost, balkanske zemlje i dalje prikrivanje dela bivših zvaničnika vide kao nacionalnu korist. Npr. iako postoje mnogi dokazi i priznanja da je organizacija „Škorpioni“ koja je učestvovala u genocidu u Srebrenici, vezana za ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, Veće za ratne zločine u Beogradu je tu organizaciju prikazalo kao da nema nikakve veze sa srpskim državnim institucijama.

Još jedan novi primer su neverovatne reakcije Hrvata na presudu hrvatskom generalu za zločine počinjene 1993-1994 nad Bošnjacima, a koje su donete 29.novembra 2017. Naime, ove reakcije su uspele da uzdrmaju veze Hrvatske, Bosne i Srbije.

Još jedna manjkavost lokalnih sudova je bezbednost svjedoka. U 40% procesa na Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju identitet svedoka je bio zaštićen. I pored toga, svedoci su bili suočeni sa pretnjama.

Nažalost različite istine različitih strana o ratovima na Balkanu 90-ih godina i dalje traju. Dok još istina nije izašla na videlo na suđenjima Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, zvaničnici zemalja u regionu su smislili „istine“ koje njima odgovaraju i svoj narod ubedili da je to apsolutna istina.

Usled toga se na presuđene sporove Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju gledalo kao na političke sporove. Oni ratni zločinci koji su ubijali žene i decu, od strane naroda kome pripadaju i dalje se tretiraju kao heroji. Jedan ovakav mentalitet će i u budućnosti nastaviti da bude pretnja miru i bezbednosti na Balkanu.

                 



Povezane vesti