Balkanske Aktuelnosti 20/2017

Promene Izbornog zakona u mnogim zemljama su rutinska provedba koja vodi ka demokratizaciji. No, kada je u pitanju BiH, umesto demokratizacije, događaj se pretvara u traženje ¨etničkog prava¨. Čak šta više, tema je blisko povezana sa Ustavom zemlje

Balkanske Aktuelnosti 20/2017

 

U nizu političkih kriza koje BiH preživljava poslednjih nekoliko godina uvrstila se još jedna.  Naime, klub delegata hrvatskog naroda u Domu naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (PSBiH) je u parlamentarnu proceduru dostavio Predlog izmena i dopuna Izbornog zakona Bosne i Hercegovine i zatražio hitno glasanje. Na ovaj način se pokušao izglasati nacrt zakona bez bilo kakvih diskusija u javnom mnjenu i bez pružanja mogućnosti izmene istog. Uz podršku jedne grupe srpskih narodnih poslanika usvojen je predlog delegata hrvatskog naroda, nakon čega je klub delegata Bošnjačkog naroda učinio korak kako bi se sprečilo glasanje ovog nacrta zakona. Nakon što je usvojena hitna procedura, uz argument da se nacrt zakona protivi nacionalnim interesima Bošnjaka, Klub Bošnjaka pokrenuo je Mehanizam za zaštitu vitalnog nacionalnog interesa Bošnjaka što je potpisalo svih pet delegata i tema je izneta na razmatranje Ustavnom sudu BiH. Iako Predlog izmena i dopuna Izbornog zakona Bosne i Hercegovine na prvi pogled izgleda kao sasvim obična stvar, u pozadini se kriju i duboke političke dimenzije.

 

Promene Izbornog zakona u mnogim zemljama su rutinska provedba koja vodi ka demokratizaciji. No, kada je u pitanju BiH, umesto demokratizacije, događaj se pretvara u traženje ¨etničkog prava¨. Čak šta više, tema je blisko povezana sa Ustavom zemlje.

Ustav BiH, kao sastavni deo Dejtonskog mirovnog sporazuma, ljude koji žive u ovoj zemlji više tretira kao ¨državljane entiteta¨ nego kao ¨državljane BiH¨. U IV Članu Ustava otvoreno se ističe da se Dom naroda sastoji od 15 delegata, od kojih su dve trećine iz Federacije (uključujući pet Hrvata i pet Bošnjaka) i jedna trećina iz Republike Srpske (pet Srba). Usled ovakve ustavne uredbe, Hrvati i Bošnjaci koji žive u Republici Srpskoj ili Srbi koji žive u Federaciji ne mogu biti izabrani u Dom naroda. Sličan problem se javlja i u Članu V koji se odnosi na uredbe o Predsedništvu. Naime, Predsedništvo Bosne i Hercegovine se sastoji od tri člana: jednog Bošnjaka i jednog Hrvata, koji se svaki biraju neposredno sa teritorije Federacije, i jednog Srbina, koji se bira neposredno sa teritorije Republike Srpske. Ovim članom se otvoreno pokazuje da Hrvati ili Bošnjaci koji žive u Republici Srpskoj ili Srbi koji žive u Federaciji ne mogu biti izabrani za člana Predsedništva BiH. Pošto ne postoji mogućnost da se održi drugi krug predsedničkih izbora sve ovo se ocenjuje dodatnom situacijom kojom se krše ljudska prava.

U trećoj tački IV člana Ustava kojim se uređuje donošenje odluka u oba doma Parlamenta, umesto ¨državljanima BiH¨ prednost se daje entitetima. Sve odluke u oba doma donose se većinom glasova onih koji su prisutni i glasaju. Delegati i članovi će ulagati najveće napore kako bi većina uključivala najmanje jednu trećinu glasova delegata ili članova sa teritorije svakog entiteta. Zbog svega toga u Parlamentu na državnom nivou u BiH postoji niz prepreka koje se ne mogu prevazići te se predstavnici različitih naroda ne mogu usaglasiti u vezi korenitih reformi.

Mehanizam za zaštitu vitalnog nacionalnog interesa situaciju pravi još složenijom. Praktično, ovaj mehanizam služi u očuvanju kolektivnih interesa tri konstitutivna naroda – Bošnjaka, Srba i Hrvata. No, pošto mehanizam nije tačno definisan u Ustavu BiH i njegova funkcionalnost je jako fleksibilna. Usled svega toga, Mehanizam za zaštitu vitalnog nacionalnog interesa od strane jednog konstitutivnog naroda može se koristiti čak i za sprečavanje stupanja na snagu zakona.

Da bi situacija bila još složenija, sve ove ustavne uredbe ignorišu državljane BiH koji nisu Bošnjaci, Srbi ili Hrvati. Zbog toga su Dervo Sejdić, Rom iz BiH i Jakob Finci, predstavnik jevrejske manjine u BiH, 2006. godine aplicirali Evropskom sudu za ljudska prava uz argument da su manjine u zemlji diskriminirane i da im je onemogoćeno da se kandidiraju na izborima za Dom naroda i Predsedništvo Bosne i Hercegovine. Odlukom iz 2010. godine Evropski sud je Sejdića i Fincija podržao i zatražio da se izmeni Ustav BiH. Od ovog datuma je aktuelizirana tema izmene ustava i izbornog zakona u zemlji. No, pošto Bošnjaci slede unitarnu, Srbi separatističku a Hrvati autonomnu politiku, povodom ove teme nije zabeležen nikakav napredak.

Iskoristivši sudski postupak Sejdić-Finci, Hrvati pokušavaju da u Ustavu unose velike promene koje će biti u njihovu korist. Sličan stav je zastupljen i u Predlogu izmena i dopuna Izbornog zakona Bosne i Hercegovine koji je pripremljen od strane Hrvata. Ono što se zaista pokušava je da se spreči izbor predstavnika Hrvata u Predsedništvu i parlamentu glasovima Bošnjaka. Naime, predlaže se da se predstavnici Bošnjaka izabiraju bošnjačkim, a predstavnici Hrvata hrvatskim glasovima. Ovakva uredba bi sa sobom donela etničko glasanje i opet bi se na predsedničkim izborima diskriminirale manjine. Čak šta više, nacrt zakona sa sobom donosi i nova kršenja ljudskih prava. Naime, Federacija se sastoji od 10 kantona. Ako bi na snagu stupio Predlog izmena i dopuna Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, Bošnjaci koji žive u 10. kantonu ili Hrvati koji žive u Kantonu Sarajevo neće moći biti izabrani u parlament i ovo je upravo jedan od razloga zbog čega su Bošnjaci blokirali Predlog izmena i dopuna Izbornog zakona Bosne i Hercegovine.

Još uvek je nepoznata budućnost Predloga izmena i dopuna Izbornog zakona Bosne i Hercegovine koji je iznesen na Ustavni sud. No, sigurno je da će razvoj situacije u vezi ove teme povećati i političku napetost pred izbore u BiH koji su zakazani za 2018. godinu.

 



Povezane vesti